Objavljene su izmene i dopune poreskih zakona koje su u primeni od 01.01.2018. godine
Dejan Šild
U “Službenom glasniku RS“ broj 113/2017 objavljene su izmene i dopune poreskih i drugih zakona od značaja za poslovanje privrednih subjekata.
Većina izmena primenjivaće se počev od 1. januara 2018. godine.
Najvažnije izmene poreskih propisa
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
izmene u oblasti priznavanja rashoda po osnovu amortizacije;
novine u načinu na koji se banci priznaje rashod na ime otpisa potraživanja;
sužava se predmet oporezivanja porezom na dobit po odbitku;
propisan je rok za dostavljanje poreske prijave za porez na dobit po odbitku od tri dana od dana isplate prihoda;
precizirane su odredbe koje su vezane za izveštavanja o transfernim cenama;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
povećan je neoporezivi iznos kod poreza na zarade na 15.000 dinara – primena od isplate januarske zarade;
produžen je period primene poreskih olakšica za novozaposlene radnike – do 31. decembra 2019. godine (član 21v i 21d);
uvedena je nova olakšica za novoosnovana pravna lica i preduzetnike do 31. decembra 2020. godine;
preciznije je uređen predmet oporezivanja porezom na dohodak građana;
propisane su velike izmene u vezi sa oporezivanjem prihoda od samostalne delatnosti;
ukida se pravo registrovanih preduzetnika na vođenje poslovnih knjiga po sistemu prostog knjigovodstva;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost
odlaže se obaveza dostavljanja pregleda obračuna PDV za 1.7.2018. godine;
izmenjene se odredbe u vezi sa poreskim oslobođenjem sa pravom na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV za promet dobara koje putnik otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu;
dozvoljava se pravo na odbitak prethodnog poreza za izdatke za ishranu, uključujući i piće, zaposlenih, odnosno drugih radno angažovanih lica u ugostiteljskim objektima obveznika kada obveznik po tom osnovu naplaćuje naknadu;
uvodi se poseban postupak oporezivanja za promet investicionog zlata;
izmenjene su odredbe koje propisuju pravo na refakciju PDV kupcu prvog stana i slično
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
produžava se period primene olakšica za novozaposlene radnike do 31. decembra 2019. godine (član 45 i 45v);
uvedena je nova olakšica za novoosnovana pravna lica i preduzetnike do 31. decembra 2020. godine;
propisan je nov način utvrđivanja najniže, najviše osnovice za obračun doprinosa, kao veličina koje su vezane za ove dve osnovice;
Najvažnije izmene propisa iz oblasti rada:
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu – stupa na snagu 25. decembra 2017. godine
propisana je obaveza poslodavca da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije do stupanja zaposlenog ili drugog angažovanog lica na rad;
propisana je obaveza poslodavca da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti – stupa na snagu 25. decembra 2017. godine
propisan je nov način utvrđivanja mesečnog iznosa novčane naknade za slučaj nezaposlenosti koji se dobija množenjem dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo na naknadu i vrši isplata – primena od 1. januara 2018. godine;
obaveza usklađivanja osnovice dnevne novčane naknade kao i najnižeg i najvišeg mesečnog iznosa sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši – primena od 1. januara 2019. godine;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca – stupa na snagu 25. decembra 2017. godine
produžen je rok važenja radnih dozvola:
za upućena lica do 2 godine
za kretanje u okviru privrednog društva do 2 godine
propisana je nova vrsta radne dozvole – radna dozvola za osposobljavanje i usavršavanje
Pored navedenih izmena usvojene su i izmene i dopune sledećih zakona:
– Zakona o republičkim administrativnim taksama,
– Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama,
– Zakona o sprečavanju pranja i finansiranja terorizma,
– Zakona o stečaju.
Propisana minimalna cena rada od 01.01.2018 godine koja iznosi 143,00 din neto po radnom času.
Shodno tome, neto minimalna zarada za isplate u toku 2018. godine će iznositi:
za mesec sa 160 radnih sati: 22.880 dinara.
za mesec sa 168 radnih sati: 24.024 dinara.
za mesec sa 176 radnih sati: 25.168 dinara.
za mesec sa 184 radna sata: 26.312 dinara.
Iznosi bruto minimalnih zarada za isplate u toku 2018. zavise od toga da li se isplaćuje zarada do decembra 2017. godine ili od januara 2018. godine, jer se novi neoporezivi iznos od 15.000 dinara od 1. januara 2018. godine primenjuje samo za isplate zarada od januara 2018. godine (u zagradi su iznosi bruto zarada za zaostale zarade do decembra 2017. godine koje se isplaćuju u toku 2018. godine):
za mesec sa 160 radnih sati: 30.499,29 dinara (30.957,20 dinara).
za mesec sa 168 radnih sati: 32.131,24 dinara (32.589,16 dinara).
za mesec sa 176 radnih sati: 33.763,20 dinara (34.221,11 dinara).
za mesec sa 184 radna sata: 35.395,15 dinara (35.853,07 dinara).
Novi iznos neoporezivog iznosa od 15.000 dinara se ne menja 1.2.2018. godine.
Podsećamo da je sadašnja minimalna cena rada (važi do kraja decembra 2017. godine) 130 dinara po času, što znači da je nova minimalna cena rada uvećana u odnosu na sadašnju za 10,00%.
Sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31.12.2017. godine vrše se po 130 dinara neto po radnom času a sve isplate koje se vrše od 1.1.2018. godine se vrše po 143 dinara po radnom času, bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.
[one_half_first]Ekonomske vesti dostavlja knjgovodstvena agencija Economic iz Subotice[/one_half_first][one_half_last][/one_half_last]
U veleprodaji se često koriste posebni poslovni procesi i alati za upravljanje prodajom, nabavkom, inventarom i finansijama. ERP poslovni softveri za veleprodaju pružaju sveobuhvatna rešenja
U današnjem dinamičnom poslovnom okruženju, efikasno upravljanje magacinskim poslovanjem ključno je za uspeh kompanija svih veličina. Dok manje kompanije često mogu koristiti jednostavne metode evidencije,